Поново ради Читалачки клуб!”, весело је поцикивало по школи 29 ученика. Са нестрпљењем смо чекали да нам стигне та прва књига у коју бисмо уронили истога тренутка жељни одговора да ли је довољно добра, забавна, едукативна, је ли, пак, досадна, заморна, већ виђена… Сутрадан се већ почело шушкати да је прочитана, боље рећи: прогутана. И заиста није била лоша. Уживели смо се у живот једне Милице која се изборила са страхом од козлића, ослободила напорних мисли да се свима допадне и спознала праве вредности у животу.
Да вас не давимо, на радионици смо разложили књигу на честице, а мало се дотакли и себе и заједно порадили на неким проблемима. Сад једва чекамо други роман и неки други свет који ћемо упознати јер ми Читалићи обожавамо онај цитат: “Испале су ми очи од читања, и опет ми није доста… Што више човек чита, то више схвата колико му је читање потребно”.
Наставница српског језика,
Ивана Игњатов
