Основна школа "Ђура Јакшић" у Кикинди је основана 28. септембра 1950. године. Настава се изводила у више зграда. Тек 1967. године, школа добија своју зграду у улици Светозара Милетића бр.16 где се и данас налази. То је била стара зграда која је једва задовољавала оснвне потребе. Више пута је реновирана и дограђивана. Године 1988. изграђена је нова школска зграда са девет учионица која са адаптираним старим делом чини једну целину.
Данас школа има 2500 м2 затвореног и 1600 м2 отвореног простора, има 1160м2 спортских терена. Школа располаже са 12 класичних учионица, кабинета за биологију, хемију, физику, музичко васпитање, информатику, ликовну културу, радионицом за техничко, фискултурном салом, медијатеком и библиотеком. Поред ових просторија школа поседује и кухињу са трпезаријом, чајну кухињу, зборницу, собу за родитеље, за педагога и низ других пратећих објеката.


Школа ради у две смене са по 12 виших и 12 нижих одељења.

Бројни су успешни радници, инжењери, професори, лекари, спортисти похађали нашу школу, што је потврда успешног рада школе у протеклом периоду, а надамо се да ће тако бити и у будућности.


БИОГРАФИЈА ЂУРЕ ЈАКШИЋА

1832. године у Српској Црњи у Банату, рођен је Ђура Јакшић. Имао је осморо браће и сестара. Као мали Ђура је остао без мајке. Мајчинство је преузела Јакшићева стрина. Стриц је желео да Ђорђе постане свештеник. Основну школу завршио је у Црњи, Хацфелду (Немачка) као и у Сегедину где је уписао гимназију. Убрзо посећује цртачке школе, као што је школа Словака Дунајског где је на годишњој изложби добио две награде (архитектура и слободно цртање), а темишварски лист га хвали као најбољег ученика (учи немачки језик). 1847. отац га је уписао у академију италијанског сликара Марастонија где је био најбољи ученик. Од 1848. године, Ђура је ушао у добровољачке јединице ратовања које су му дале инспирацију за још две слике: "Пад Сентомаша" и "Шиљонски сужњи".
Почео је да пише у својој 24. години у данима најнеповољнијим за књижевни развитак. Нагон ка песничком стварању и природни таленат врло брзо је дошао до пуног изражаја. Јакшићево књижевно дело је тројно: лирско, приповедачко и драмско. Међутим, обично се каже да је он искључиво лиричар.

Неузвраћена љубав Емилије (Миле) у Ђуриној поезији оставила је трагове (као што је песма "Мила") и сликарству ("Девојка у плавом"). После неколико година, 16.јуна 1861. оженио се ћерком учитеља Симе Николића, Христином, са којом је имао два сина и ћерку. Тешко болестан, интензивно је радио на "Станоју Главашу" и завршавао први део приповетке "Српско чобанче". Умро је новембра 1878. године.