ŽIVOTINJE

Morski prasići
Psi
Mačke
Akvarijumske ribice
Hrčci
Paukovi

Takva voda već poseduje korisne mikroorganizme koji razlažu organska raspadanja i uspostavljaju, zajedno sa biljkama, mikrobiološku ravnotežu u akvarijumu. Ostatak do punog akvarijuma slobodno možete dopuniti vodovodskom vodom koja je odstojala nekoliko sati. Većina biljaka i ribica rado dočekuje osveženje iz vodovoda. Tek kasnije, kada se odlučite na mrest pojedinih ribica, morate precizno povesti računa o hemizmu vode [tvrdoća, kiselost, starost] dok na priličan broj vrsta i prilikom mresta ovo dodavanje sveže vode deluje stimulativno. Stoga se ne treba plašiti povremenih osveženja takvom vodom [pre nego npr. bunarskom ili kišnicom] jer se na taj način kontroliše tvrdoća i neutralna reakcija.

Ribe i bilje će se mnogo bolje osećati ako redovno, na svakih nekoliko meseci, pribegnete osveženju po principu: 1/3 stare vode [s mikroorganizmima], a ostatak - sveža. To održavanje hemizma vode jedno je od prvih "slova" azbuke akvaristike, koje održavanje jednog ukrasnog akvarijuma svodi na veliko zadovoljstvo uz veoma mali trud.

Useljavanje žitelja
Drugi važan problem je izbor riba i bilja. Manji je problem da izbegnete nekog ratobornog žitelja ili ćudljivu biljku. Važnije je da odaberete zdrave i vitalne ribe i biljke. Zato više obratile pažnju na to od koga uzimate ribice, nego na njihovu boju i oblik. Osmotrite kako se ponašaju u akvarijumu i kakvu pažnju im posvećuje njihov vlasnik. Bolesna riba ili biljka zaražena algama često izazivaju probleme, koji su mnoge početnike obeshrabrili već posle nekoliko meseci. Riblje bolesti i određene vrste algi, kada se jednom usele u akvarijum, teško se odstranjuju. Ako ste na startu sve brižljivo uradili, tekuće održavanja ukrasnog akvarijuma predstavljaće veliko zadovoljstvo.

Ne zaboravite:
Više vam vredi da svakog dana posvetite akvarijumu desetak minuta i na vreme uočite eventualne promcne, nego da jednom nedeljno ili mescčno utrošite sate pokušavajuči da popravite nešto što je već uzelo maha.


Već posle nekoliko meseci, izoštreno akvarističko oko će po bistrini vode, ponašanju riba ili izgledu bilja lako uočavati ako nešto nije u redu.

Kako treba urediti akvarijum?
Pri uređivanju akvarijuma, moraju se uzeti u obzir biološki uslovi koje zahtevaju konkretne vodene biljke i životinje koje želimo gajiti u akvarijumu. Iz toga razloga moramo znati koje ćemo vrste riba i biljaka imati u akvarijumu da bi prilagodili akvarijumsku podlogu, pesak ili šljunak, i scenarijum biotopa iz koje te vrste potiču. Uređivanje akvarijuma počinje postavljanjem podloge i scenarija na dno akvarijuma, pa tek zatim ga punimo vodom.

Prilikom stavljanja podloge, moramo paziti da na zadnjoj strani ona bude visoka oko 5 cm, a na prednjoj samo do 1.5 cm visine. U zavisnosti od veličine akvarijuma, 5-10 cm iza prednjeg stakla nećemo stavljati podlogu, jer se tu ne sade biljke. Taj prostor je namenjen za uklanjanje mulja i hranjenje, a u tom prostoru se ribe i najviše zadržavaju. Ako bi posadili biljke tačno do stakla, onda bi one skrivale pogled u akvarijum. Podloga mora biti 1 cm odmaknuta od ivica akvarijuma, jer bi se u njoj pod ulicajem svetlosti stvarale štetne alge.

Na podlogu stavljamo dobro opran šljunak [pesak]. Šljunak ispiramo u većoj posudi pod jakim mlazom vode. Vodu tokom ispiranja moramo menjati najmanje 20 do 30 puta, [tj. sve dotle dok ne postane potpuno bistra, čak i nakon mešanja šljunka/peska]. Ako ste šljunak [pesak] uzeli iz vode u kojoj žive ribe, morate ga kuvati najmanje jedan sat. Šljunak [pesak] mora biti taman i ne sme imali u sebi previše lako rastvorljivog kalcijuma. Podloga akvarijuma se prekrije šljunkom [peskom] debljine 2-3 cm. Kamenje koje ste upotrebili za scenarijum mora biti tamnije i bez oštrih ivica. Suvo korenje je idealan dekor svakog ukrasnog akvarijuma. Uređivanje akvarijuma bi trebalo ići ovim redom:
                  1. podloga
                   2. šljunak [pesak]
                    3. scenarijum
                     4. točenje vode do polovine akvarijuma
                      5. postavljanje grejača i termometra
                       6. punjenje akvarijuma do vrha
                        7. sađenje biljaka

 

Biljke

 Biljke su jedan od osnovnih činilaca života na Zemlji, pa samim tim i u akvarijumima, one su prirodna protivteža ribama. Biljke izbacuju kiseonik neophodan ribama a ribe disanjem izbacuju ugljen-dioksid, koji je neophodan sastojak fotosinteze koja se odvija u biljkama.

Dugogodišnje iskustvo akvarista je pokazalo da ribe u dobro i gusto zaraslim akvarijumima manje oboljevaju nego u akvarijumima u kojima životne uslove održavamo tehničkim pomagalima. U akvarijumima u kojima nema dovoljno bilja, voda se od otpadnih materija veoma brzo prlja i zamućujc i skuplja se sve veća količina otrovnih materija. Kako se ove otrovne materije [nitriti, nitrati i amonijak] ne mogu videli okom, voda može da izgleda čista a ribe da deluju zdravo, a da ih ipak sledećeg dana nađemo mrtve.

Biljke u postojbini rastu u vodama čija je temperatura između 28-32°C. U akvarijumskim uslovima ne treba ih gajiti na temperaturama višim od 29-30°C

Vrste vodenog bilja
Prema načinu i mestu rasta, biljke mogu da se podele na dve vrste:
1. One koje rastu i imaju sve svoje delove ispod površine vode. To su podvodne biljke. One mogu biti
zakorenjene u dno ili mogu slobodno plivati ispod površine vode
2. Druga vrsta izranja iznad površine vode, i njihov veći deo se nalazi iznad površine vode.

Biološka ravnoteža
Da bi uspostavili biološku ravnotežu u akvarijumu, u podlogu sadimo biljke koje zajedno sa ribama sačinjavaju osnov za uspostavljanje životne-biološke ravnoteže u akvarijumu. Biološka ravnoteža se lako poremeti ako je u akvarijumu previše riba a malo biljaka, ili malo riba a mnogo biljaka. U prvom primeru moramo akvarijum intenzivno provetravali pomoću pumpe, a u drugom primer

u dodati više riba u akvarijum da potroše višak kiseonika.



Najvažnije akvarijumske biljke
Prema vrsti građe i listova biljke, biljke u akvarislici dele se u sedam grupa:

  Biljke končastih formi [zahtevaju više svellosti].[slika 1]

  Biljke mahovinastih listova [potrebno im je puno svetla].[slika 2]

  Biljke dugostrunih listova [zahtevaju prigušeno svetio i meku vodu].[slika 3]

  Biljke finih igličastih listova [zahtevaju jako osvetljenje].
[slika 4]

  Plivajuće biljke [svetlosti im nikada nije dovoljno].[slika 5]

  Biljke sa plivajućim listovima [zahtevaju jako svetlo koje dopire sa gornje strane]. [slika desno]

  Barske biljke [koje je najbolje postaviti tako da vire iznad površine vode].


Sađenje biljaka
Prilikom formiranja akvarijuma, posebnu pažnju treba posvetiti bilju, koje treba da bude atraktivna pozadina ribicama. Valja ostaviti dosta prostora u prednjem planu akvarijuma, kako bi jato moglo nesmetano da pliva. Visoke biljke nalik običnoj travi treba saditi u isprekidanim redovima, dok one s perastim listovima najlepše izgledaju kada su postavljene u vidu žbunića. Velike i razgranate biljke sa širokim lislovima, treba da budu usamljene.

Pre sađenja, oštrim makazama treba odstraniti sve oštećene i trule delove svake biljke, i skratiti koren na dubinu sađenja. Postupak pri sađenju je sledeći: koren biljke se uzme između prva tri prsta, kažiprstom se napravi rupa u podlozi. koren zavuče u rupu i pridržava kažiprstom, dok se palcem i velikim prstom ne zagrne šljunak [pesak]. Neki akvaristi preporučuju da nivo vode prilikom sađenja bude nizak. U tom slučaju listovi biljke plivaju po površin i i zaklanjaju vidik, tako da je teško pratiti ono što se radi. Biljke treba saditi tako da koren, što je moguće više bude uspravno postavljen, a ne da bude presavijen. Pored toga, dobro je oko biljke slaviti par kamenčića i tako je učvrstiti.

                                  

Dubina sađenja zavisi od biljne vrste. Moramo paziti da biljke sa korenjem posadimo tako da je vrat [deo gde koren prelazi u stablo] odmah nad peskom [šljunkom]. Preduboko sađenje prouzrokuje opadanje lišća, a kod preniskog sađenja [plitkog] biljke ispadaju iz podloge pa ih moramo ponovo saditi, što nije nimalo prijatan posao. Prilikom sađenja, a i kasnije pri održavanju akvarijuma, jedan posebno napravljen štapić može da bude od velike koristi. Dužina treba da je oko 10 cm veća od visine akvarijuma, širina 0.6 i debljina 0.3 cm. Na jednom kraju treba mu napraviti "V" zarez. Tim štapićem se sadi bilje tamo gde je otežan pristup rukom. Naročito je koristan kada se, u već oformljenom akvarijumu, želi posaditi novo ili razmesti postojeće bilje.

Prilikom zasađivanja novog akvarijuma, ne treba škrtariti, već treba nabaviti dovoljnu, veću količinu biljaka. Uzrok propadanja biljaka, kada ih je mali broj u velikom akvarijumu, je u tome što se tada teško uspostavlja biološka ravnoteža. Takav akvarijum se lako zamuti i bilje propada, jer mali broj biljaka nije u stanju da upije sve količine štetnih materija.

Prilikom sadenja biljke poslužite se jednim malim trikom: napunite malu "saksiju" podlogom tj. tresetom [slika A] i u nju stavite biljku koju sadite. Sada tu malu "saksiju" sa biljkom zakopajte u šljunak ili pesak vašeg akvarijuma. Ovakvo sađenje daje veću šansu da se biljka primi.