Далматинац
Пит бул
Пикинезер
Лабрадор
Доберман
Галерија


ПИТ БУЛ ТЕРИЈЕР је постао укрштањем булдога и старог енглеског белог теријера. Прица се и да је коришцена укрштена пасмина шпанског поентера али то никада није потврдено. Тацан однос свих раса коришцених за добијање пит бул теријера се не зна.Током деветнаестог века, када су хајке на бизоне и борбе паса били живи спортови, булдог се показао као преспор за борбе и одатле потреба за бржим псом са добрим и јаким цељустима које сакате жртву.Нова пасмина је успешно одговорила захтевима и била је супериорнија од булдога за борбу. Једна од првих особина која је добијена била је борбеност и способност за борбу. Отац и син су се прославили пошто су победили у многимим борбама и постали непобедиви.Када је усвојен закон којим су хајке на бизоне и борба паса проглашени незаконитим, пит хул теријер је доведен у везу са лепо обуценим младицима из града, боксерима професионалцима и власницима кафана.
Многи борци су се припремали у подрумима кафана или на неким усамљеним сеоским састајалиштима.Дошло је до малих измена у изгледу пит бул теријера. Најуоцљивија промена је на глави. Данашњи пси нагињу више типу теријера него типу булдога, што је било заједницко обележје првих паса у деветнаестом веку.
Примецене су изразите карактеристике које су с времена на време избијале откривајуци претке. Опште карактеристике су растављене ноге, зашиљен реп, истакнута доња вилица и ниска града. Ипак, добијен је потпуно поновљен примерак енглеског белог теријера у кожи пит бул теријера. Мада се ове карактеристике ретко јављају, оне се много цешце налазе код паса код којих су постале наследне.
 РАЗВОЈ АМЕРИЦКОГ ПИТ БУЛ ТЕРИЈЕРА
У осамнаестом и деветнаестом веку борба паса и хајка на бизоне су били у Енглеској веома живи спортови. У деветнаестом веку Енглеска је донела закон којим се ови спортови стављају ван закона. Убрзо после доношења овог закона, пит бул теријер је поцео да ишцезава из оцију јавности јер нико није желео да се за њега каже да је власник пса борца због казне коју је закон прописао за сваког за кога се утврди да је извео пса у борбу. Неколико година касније изгледало је да је пасмина поново врацена и названа је стафордски теријер. Под тим називом је и данас познат у Енглеској. Медутим, када је борба паса пренета у Сједињене Државе, стари назив, пит бул теријер, врацен је овој пасмини, верује се да она никада више неце бити називана ни једним другим именом осим америцки пит бул теријер.Када је пит бул теријер пренет у Америку обицно су његови власбици били боксери професионалци, власници гостионица и њихови посетиоци,људи који су се бавили опасним спортовима и слицно. Од самог поцетка пасмину бије лош глас због њене борилацке способности, као и због људи који су је држали. До данашњих дана ова пасминасе потискује због неправедног и незаслуженог лошег гласа.
Са двадесетим веком пасмина је брзо поцела да стице популарност и пас борац је нашао свој пут у домове људи из свих слојева друштва. У цасописима о псима налазе се огласи и фотографије паса који су стекли добар глас у борбама и путем тих огласа многи пси су продати и борили су се за велике суме новца.

За ту популарност се може захвалити добро познатом Харију Крајгеру и његовом псу Крибу, Кокни Царлију и његовом псу Пилоту и Џони Мекдоналдовом Грипу.