Здрава храна

  Рецепти

  Здрав животни стил

  Вегетаријанска исхрана

  Познати вегетаријанци



 

Da li su dijete postale opsesija u vasem zivotu?Istina je da nije svejedno sta jedemo, ali je isto tako istina i da se pridrzavanje odredenih sistema ishrane i dijeta moze pretvoriti u opsednutost.
Ako su dijete vasa omiljena tema o kojoj ste u stanju da razgovarate u svakoj prilici i dugo vremena, ako vec uvece planirate sta cete pripremiti za sutrasnji dorucak, rucak i veceru, ako vam je problem da odete sa prijateljima u restoran ili na neku zabavu zato sto se plasite da cete tamo pojesti nesto sto ne odgovara vasoj dijeti ili idejama o ishrani, moguce je da ste poceli da preterujete...

Konsultujte strucnjaka
Danas mnogi ljudi imaju problem sa gojaznoscu i pokusavaju da smrsaju. Medutim, bolje je konsultovati dobrog dijeteticara-nutricionistu ili nekog drugog strucnjaka za ishranu i usvojiti neki zdraviji nacin ishrane nego skakati sa dijete na dijetu ili oscilovati izmedu gojaznosti i mrsavosti...
Preterivanje sa dijetama ne treba brkati sa anoreksijom ili bulimijom, mada u nekim slucajevima preterivanje sa dijetema, nazalost, moze prerasti u ove poremecaje. Anoreksija je poremecaj koji se javlja najcesce kod mladih devojaka i odlikuje se potrebom da se po svaku ceni oslabi do stanja teske iscrpljenosti organizma i zivotne ugrozenosti. Oboleli su ubedeni da moraju da smrsaju i kod njih se javlja fizicka odvratnost prema hrani.

Ovaj poremecaj se kod nekih smenjuje sa prejedanjem, tzv. bulimijom, ili se pak bulimija javlja kao problem za sebe. I ona se najcesce javlja kod mlade zenske populacije. Odlikuje se redovnom i nekontrolisanom potrebom za prejedanjem, za konzumiranjem ogromnih kolicina kaloricne hrane, posle cega sledi namerno povracanje i ciscenje zeluca vestackim putem zbog straha od debljanja i nezadovoljstva svojim telom.


Pravilna ishrana je bolja od dijeta
Ako usvojite neki sistem zdravije ishrane (a danas ih ima dosta!) gotovo je sigurno necete imati potrebe da drzite nikakve posebne dijete. Vrlo cesto potreba za vecom kolicinom hrane potice bas od toga sto u namirnicama koje obicno konzumiramo nema dovoljno sustinski vaznih sastojaka koje trazi nas organizam. Ako jedemo uglavnom proizvode od belog brasna i industrijski preradene namirnice, mi u stvari unosimo mnogo manje esencijalnih sastojaka koji su potrebni organizmu, a kojih ima u integralnim zitaricama i svezem vocu i povrcu, pa zato osecamo potrebu da jedemo vise, a samim tim nagomilavamo vise masti, a posebno vise secera; a visak secera se u organizmu, poznato je, talozi u obliku masti...



Било да одаберете да се храните на медитерански начин, било макробиотички, било вегетаријански или неки други – на добром сте путу не само да одржите задовољавајућу телесну тежину, него и да очувате своје здравље. И наравно, како год да се храните – није свеједно колико поједете! ”Постоји једна одлична вежба која подстиче мршављење: одуприте се обема рукама о сто и одгурните се уназад”, прокоментарисао је духовито Роберт Квилен. Наравно, то је велика истина јер нико други не одлучује колико ћемо појести, осим нас самих! Златно правило исхране у јоги, древној дисциплини овладавања телом и умом, гласи: једна трећина желуца треба да буде попуњена храном, једна трећина водом, а једна – ваздухом, тј. треба да остане празна. “Владање сопственим апетитом је велики део слободе”, рекао је још римски мудрац Сенека.

-Везбање превенција и лек
Данас и Светска здравствена организација и стручњаци из разних области традиционалне медицине сматрају да је редовна физичка активност сама по себи и превенција и лек. Она нас штити од срчаних обољења, рака и дијабетеса – најраспрострањенијих тзв. цивилизацијских болести. Ове тврдње поткрепљене су бројним озбиљним истраживањима.
Једна студија данског Универзитета Копенхаген проучавала је запаљиве процесе као кључни фактор у развоју дегенеративних болести као што су рак дојке, рак дебелог црева, кардиоваскуларне болести и дијабетес. Узимајући у обзир потврђену чињеницу да редовно физичко вежбање, статистички гледано, продужује живот, истраживачи су указали на механизам деловања физичког кретања. Наиме, оно подстиче стварање антиинфламаторних цитокина, који су названи миокини. Први идентификовани миокин назван је интерлеукин-6. Он се производи и ослобађа у скелетним мишићним влакнима када се она контрахују приликом физичког вежбања. Ова супстанца има повољно дејство на остале органе тела. Дански научници сматрају да се скелетни мишићи могу сматрати неком врстом ендокриног органа, а миокини врше повољно дејство против свих дегенеративних болести повезаних са упалним процесаима, укључујући и рак.



Запамтите:
Само пола сата аеробног вежбања (шетња, џогинг и др.) може вас сврстати у категорију особа које су у доброј кондицији. А у тој категорији је ризик од рака дојке 3 пута мањи од просечног, а мањи је и ризик од осталих цивилизацијских обољења.