Здрава храна

  Рецепти

  Здрав животни стил

  Вегетаријанска исхрана

  Познати вегетаријанци



 

Вегетеријанска исхрана

Вегетаријанство (лат. вегетус - жив, крепак, чио; лат. вегетатио - биљке, растиње) је начин исхране која се сатоји од намирница биљног порекла (широк спектар житарица, махунарки, воћа и поврћа), евентуално млечних производа и јаја али без животињског меса. Својим познатим слоганом “месо је убиство” (енгл. меат ис мурдер) вегетаријанци желе да нагласе да њихова исхрана не почива на убијању животиња.

Врсте вегетаријанаца
Постоји више врста вегетаријанаца:
• Вегани су строги биљоједи чија се исхрана заснива на житарицама, махунаркама, воћу и поврћу. Они потпуно одбацују намирнице животињског порекла, укључујући јаја, млечне производе и мед.


• Лактовегетаријанци поред биљне хране конзумирају још млеко и млечне производе.

• Ововегетаријанци поред хране биљног порекла конзумирају још и јаја.

• Оволактовегетаријанци поред биљне хране једу јаја, млеко и млечне производе.

• Полувегетаријанци уз вегетаријанску исхрану једу пилеће бело месо и рибу, али не једу црвено месо.

• Песковегетаријанци уз биљну храну једу и рибу. Код нас је овај начин исхране традиционално познат као посна исхрана.

• Пресна храна. Једу само сирове биљне намирнице, махом воће, поврће, орахе, семење, маслиново уље, мед и житарице. Поборници пресне исхране тврде да се термичком обрадом (кувањем, пржењем, печењем) губи велика количина витамина и стварају се штетне, канцерогене материје. Праве хлеб који се пече на сунцу, “сунчани хлеб”.

• Здрава храна. Макробиотичари практицирају прехрану базирану на целим зрнима житарица и махунарки. Једу само органски узгојене намирнице, без пестицида, без вештачких ђубрива. Избегавају рафинисани (бели) шећер, рафинисано уље и бело пшенично брашно. Уместо тога користе жути шећер, нерафинисано уље (најчешће маслиново) и црно брашно.

• Фрутаријанци једу само воће.

• Радикални фрутаријанци једу само плодове воћа које је само пало на земљу.


Чаша воде пре сваког оброка


У здравој дијети најважнија су биљна влакна која храни дају волумен, уз довољно течности бубре у пробавном тракту и дају осећај ситости, а садрже мало калорија. Они који једу много сировог поврћа, воћа, црни хлеб, каше од житарица и мусли обично су здравији, имају нормалне вредности холестерола и триглецерида, шећера у крви, немају опстипацију и немају вишак килограма.
Препорука је да се у току дана попије један и по, два, до два и по литра воде или неке друге незаслађене течности. Ако пре сваког оброка попијете по чашу воде, мање ћете јести и брже осетити ситост.
Избегавајте алкохолна и газирана пића. Што ређе и у што мањим количинама једите слаткише, торте, колаче, и замените их слаткишима од интегралних житарица, сувог воћа и малтекса.
Иако оваква дијета значи да ћете уносити нешто мање калорија него до сада, основни нагласак је на квалитету, а не квантитету онога сто једете. И сасвим је сигурно, постићи ћете жељени циљ, а нећете бити гладни.