Први балкански рат


Други балкански рат


Први светски рат


Други светски рат


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Први балкански рат

Први балкански рат (8. октобра 1912. –30. мај 1913. године) је вођен између балканских савезника (Бугарска, Србија, Црна Гора И Грчка) И Турске. Османско царство, које је већ 1908. године било уздрмано Младотурском револуцијом, у 1912. је било још више ослабљено и ратом против Италије. Ту слабост Турске користе балканске земље и отпочињу рат против Турске с циљем ослобођења територија  Балкана које се налазе под турском власти. Рат је отпочео 8. октобра 1912.  када је Црна Гора објавила рат Турској. Српска војска је однела две важне победе у биткама код Куманова И Битоља, чиме је ослобођена читава Македонија. У мање од два месеца, Турска је изгубила територије на скоро целом подручју европског континента, па је успостављено примирје 4. децембра 1912. године са свим противницима, осим Грчке. Након одбијања испуњавања захтева од стране Турске и државног пуча у јануару 1913. године, рат је настављен, где је Турска изгубила и утврде Једрене, Јањину И Скадар, као и превласт на мору од грчке морнарице, па је 30. маја 1913.  године, под посредством Великих сила (Аустро-Угарска, Немачка, Француска, Велика Британија и Италија) успостављен мир Лондонским мировним уговором, по којем је Турска балканским савезницима предала све своје територије западно од линије Енос-Мидија (обала Егејског мора – обала Црног мора), као и острва у Егејском мору, укључујући и Крит.
Као резултат Првог балканског рата створена је Албанија као независна држава, на чему је инсистирала Аустро-Угарска, на штету земаља победница, Грчке, Србије и Црне Горе.


Црна Гора и Србија у првом балканском рату.

 

Карта Србије и Црне Горе у првом балканском рату.