Први балкански рат


Други балкански рат


Први светски рат


Други светски рат


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                        

Други светски рат

 Други светски рат је назив за велики оружани сукоб, односно серију међусобно повезаних оружаних сукоба који су се између 1939. И 1945. године водили између два блока држава — тзв.Сила осовине, на челу са Немачком, и тзв. Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД.
По броју држава, односно људи који су у њему суделовали, те броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат представља највећи оружани сукоб у историји човечанства.
По неким изворима, Други светски рат представља један од најзначајнијих догађаја у историји, од свих које је човек изазвао, а бројне последице и контроверзе везане за њега присутне су и данас.
Узроци рата
С обзиром на његову сложеност као и идеолошким и другим поделама које је изазвао и које дан-данас трају, о узроцима Другог светског рата постоји далеко мањи историјски консензус него о узроцима других оружаних сукоба у 20. веку. Ипак, може се рећи да велики број узрока Другог светског рата има корен у Првом светском рату.
Немачка, Итакија и Јапан су се у 19. веку релативно касно профилисале као модерне индустријске државе, па су битно заостајале у стварању колонијалних империја у односу на Велику Британију и Француску. Немачка је у Првом светском рату поражена, те је на основу Версајског споразума остала без колонија, и тако била доведена у још подређенији положај. Италија и Јапан, иако на победничкој страни, били су битно разочарани ратним пленом.
Утицај национализма, који је представљао доминантну идеологију Европе 19. века, порастао је у источној европи, где су на рушевинама три стара царства —Отоманског, Аустро-угарског и Руског— по прокламованом принципу права на самоопредељење формиране националне државе. У већини случајева границе нових држава се нису поклапале са етничким границама, што је представљало сталан извор иредетизма и напетости, док су неке новостворене државе — Краљевина СХС, Чехословачки, делимично, Пољска— по саставу биле вишеетничке и оптерећене унутрашњим напетостима које су се накнадно одражавале на међународну сцену. Национализам се проширио и на Азију, поготово на поседе европских колонијалних сила чији поданици су свој положај почели сматрати издајом версајских принципа. Национализам се настављао исказивати и као расизам, који је имао важну улогу у погоршању односа Јапана и САД.
Трећи фактор, који се искристалисао тек након завршетка Првог светског рата, био је слом предратног економског поретка заснованог на слободној трговини. Већина држава се након рата окренула протекционизму и аутархији, што је било плодно тле како за међусобне сукобе, тако и за економску нестабилност која ће се одразити у Великој економској кризи.
Нови фактор представљала је и појава двеју идеологија —фашизма и комунизма— које су, свака на свој начин, представљале радикалну алтернативу поратном светском поретку, те чије се међусобно супарништво одражавало и на међународну политику.
Узроци рата лежали су и у дубоком и непревладаном културном и психолошком шоку изазваном опсегом и последицама Првог светског рата. Многе државе, поготово оне које су се сматрале победницама, настојале су понављање тако трауматичног искуства избећи инсистирањем на дипломатији као једином средству решавања међународних спорова, док је у јавности тих земаља доминирао пацифизам и тежња за нереаговањем на провокације које би могле изазвати нови глобални сукоб.

Карта Србије у другом светском рату.

 

Борба у другом светском рату.