Јапан
Географски подаци
Обичаји
Храна

Јапан је острвска земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главна осртва од севера према југу су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Осим њих, Јапански архипелаг обухвата око 3000 мањих острва. Јапан окружује више мора: на северу Охотско, на истоку Јапанско и Жуто море, на југу Источно Кинеско море и на западу Пацифик.

  • Површина: 377.835 km² (укључујући 3.091 km² територијалних вода)
  • Обала: 29.751 km
  • Највиши врх: планина Фуџи (3.776 m)
  • Најнижа тачка: Хаџиро-гата (-4 m)
  • Најдужа река: Шинано (367 km)
  • Највеће језеро: Бива (670 km²)

Око 73% земље је брдовито, са планинским ланцем који се протеже преко главних острва. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови. Низије (највећа је Канто или Токијска) се налазе одвојено, дуж приобалја. На острву Хокаидо основни планински гребен представлја продужетак планинског ланца Сахалина и Курилских острва, са највишим врхом 2290 м (Асахи врх).
Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих острва се осећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни земљотреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у веку. Највећи потреси у последње време били су Чуецу 2004. године, Велики Ханшин земљотрес 1955. године и земљотрес на острву Хоншу 2011. године, као највећи у историји Јапана, а пети по јачини у свету. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.

 

Јапан није нарочито богат ни енергентима ни рудним благом. Што се тиче енергетских извора, Јапан располаже углјем и водом, али недоволјном количином нафте и гаса, које мора да увози. Стога је Јапан усвојио и развио нуклеарну енергетику, чиме је обезбедио поуздано снадбевање електричном енергијом, сманјио зависност од увозних енергената (нафта, гас) и зависност од домаћих резерви енергената у будућности.
Јапан има умерену климу и 4 изразита годишња доба, али због велике даљине од севера према југу клима варира од регије до регије. Уз јужну обалу Јапана протиче топла морска струја Курошио, а уз североисточну хладна струја Ојашио. Стога се клима у Јапану креће од суптропске до субполарне, али у највећем делу землје преовлађује влажна монсунска клима. На климу осим тога утичу сезонски ветрови који дувају са континента према океану зими и у обратном смеру лети.
Касни мај и рани јун су кишно раздобље (осим у Хокаиду), када се над Јапаном налази сезонска кишна фронта (baiu zensen). У касно лето и рану јесен се из тропских подручја ниског притиска изнад екватора развијају тајфуни и пролазе од југозапада према североистоку, често доносећи обилне кише.