Heder Nivo Slider

Vinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.xVinaora Nivo Slider 3.x
IV1
2016/2017.
IV3
2016/2017.
IV2
2016/2017.
Представа
Ауторски рад нашег учитеља
Српски језик
Ученици који су учествовали на такмичењу из српског језика
Математика
Наши ученици који су показали најбоље знање из математике
Биологија
Одлични резултати наших ученика
Српски језик
Најуспешнији такмичари
Змајеве дечје игре
2016. година
Школски хор
2016. година
Наградна екскурзија
седми разред
Мали фудбал
2016. година
Прваци 2017/2018. године
Дочекали смо нове ученике
Најбољи рецитатори
2016. година
Књижевно вече
2016. година

Наш град

ИСТОРИЈА

Данашњи назив први пут се јавља на географској карти 1718. године као Гросс Кикинда и тада не обележава насеље, већ ненасељен простор - пустару. Придев Гросс, Нагy или Велика у немачкој, мађарској, односно српској варијанти, био је у званичној употреби у имену града све до краја 1947. године.

Као насеље настаје од 1751. до 1753. године, а први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси, а касније се у град и околна села насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји...

Новембра 1774. године царица Аустрије Марија Терезија посебном привилегијом формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), који је функционисао све до 1876. године, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину).

Крајем 19. века Кикинда је била најнасељеније место Торонталске жупаније, имала је око 22.000 становника, а 1893. године добија статус града са уређеним Магистратом.

Изградњом пруге 1857. године, када је Кикинда железницом повезана са Сегедином и Темишваром, почиње привредни напредак града. Шесдесетих година 19. века млинарска индустрија је доживела велики развој, изграђен је највећи парни млин у Банату - Данфил, а банатска жита су била једна од најтраженијих и најскупљих у Европи. У то време изграђена је и прва циглана, а великокикиндске циглане су спадале у најзначајније фабрике те врста у овом делу Европе.

Период од краја 19. века па до почетка Првог светског рата обележен је наглим привредним и урбаним развојем града, који постаје један од најзначајнијих привредних и културних центра у југоисточном делу Аустро-угарске царевине.

Након Првог светског рата, 1918. године, Кикинда улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије.

Највећи привредни развој Кикинда бележи седамдесетих и осамдесетих година 20. века, када је национални доходак по становнику био међу највећим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Кикинда је данас седиште Севернобанатског округа и налази се на североистоку Аутономне Покрајине Војводине и Републике Србије, на тромеђи са Мађарском и Румунијом.

Општина Кикинда обухвата град Кикинду и девет села - Мокрин, Иђош, Сајан, Башаид, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село и Наково.

Град Кикинда припада групацији такозваних плански организованих насеља. Трасирање и пресецање улица извршено је у другој половини 18. века према важећем државном урбанистичком плану грофа Клаудија Мерсија за изградњу нових насеља у Банату. Тај план је подразумевао градњу правилно ушорених и широких улица које се секу под правим углом, а у центру се налази трг са пијацом, црквом, градском кућом, школом, гостионицом... У том смислу се и данас, после 250 година, Кикинда није битно изменила.

КУЛТУРА

Бројна археолошка налазишта сведоче да је подручје било привремено или трајније боравиште припадника многих народа. Ту су трагови култура млађег каменог и бронзаног доба, келтске цивилизације, Дачана, Сармата... Народна библиотека је основана 1845. године као прва Српска читаоница. Прва позоришна представа на немачком језику изведена је 1796. године, а маја 1834. године на српском. Народно позориште основано је 1950. године и било је једно од најуспешнијих аматерских позоришта у СФР Југославији, а данас је професионализовано. Друштво за неговање музике "Гусле" у Кикинди основано је 1876. године и то је најстарија хорска и музичко-фолклорна институција Срба на овим просторима.

 

ЗНАМЕНИТОСТИ

Гр
адски трг
Улице у центру града реконструисане су 1982. године и прет
ворене у пешачку зону. Пројекат Предрага Цагића и Боривоја Јовановића проглашен је 1984. године најбољим остварењем у области архитектуре у СФР Југославији. Градски трг се простире на 2,1 хектара и на њему се налазе скоро све значајније кикиндске грађевине, институције, споменици...

 

 

 

 

Градска кућа
Зграда Скупштине општине подигнута је 1894. године. Грађена као Варошка кућа, представљала један од репрезентативних објеката аустроугарске администрације, и по природи намене носи елементе монументалности и озбиљности, али и романтизма и раскоши. На себи носи латински натпис АТТЕНДИТЕ! који опомиње Кикинђане на обзирност и слогу и да се узму на ум.

 

 



 

Курија
Курија (по латинској речи цурис - судница, већница) је једна најстаријих и најпознатијих зграда у Кикинди, а налази се на Градском тргу. Кроз ову знамениту грађевину преламала се политичка И управна, а данас културна историја града и округа. Завршена 1839. године, до 1876. била седиште Великокикиндског диштрикта, а касније Краљевског судбеног стола. Део зграде до пре пола века био је срески затвор. Данас седиште Народног музеја, Историјског архива И Друштва за неговање музике “Гусле”.


Народни музеј
Смештен у згради Курије и има пет одељења: археолошко, етнолошко, историјско, природњачко и уметничко одељење са савременом галеријом. Обухвата 25.000 експоната.



Сувача
Једини сачуван млин на коњски погон, подигнута 1899. године, а налази се на углу Немањине и Моравске улице. До почетка 20. века било је на десетине сувача у граду, а потиснула их је модернија техника парних млинова. Сувача има кружни облик, купаст кров, а уређај за млевење састоји се од огромног точка, пречника 10 до 15 метара, који су покретали коњи.

Симпозијум Терра
Интернационални вајарски симпозијум скулптуре у теракоти "ТЕРРА" први пут је одржан 1982. године и до сада је на Симпозијуму учествовало скоро 400 вајара из преко 30 земаља са свих континената. Сви они оставили су домаћину и граду Кикинди по три своје скулптуре. Тако је створен фундус у ком се налази преко 1.500 скулптура, а у плану је отварање музеја Терре. Атеље Терре у старом погону фабрике црепа "Тоза Марковић" постао је временом наставна база студентима факултета ликовних уметности из Србије, Црне Горе, Италије, Босне и Херцеговине, Румуније и Мађарске.


 

Кика - Кикиндски мамут
Остаци мамута (маммутхус трогонтхерии) откривени су 1996. године у глинокопу фабрике "Тоза Марковић". Спадају међу најочуваније фосилне остатке џиновске праисторијске животиње која је на тлу Европе живела пре оквирно 500.000 година.

Данас су изложени у Народном музеју, а од 2007. године у септембру се организује дводневни "Мамут-фест".













Дани лудаје
Традиционална тродневна манифестација у славу бундеве (тикве) одржава се већ више од двадесет година средином октобра. Централни догађај је такмичење у најтежој лудаји и најдужој тикви.