ИСТОРИЈА

Данашњи назив први пут се јавља на географској карти 1718. године као Гросс Кикинда и тада не обележава насеље, већ ненасељен простор - пустару. Придев Гросс, Нагy или Велика у немачкој, мађарској, односно српској варијанти, био је у званичној употреби у имену града све до краја 1947. године.

Као насеље настаје од 1751. до 1753. године, а први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси, а касније се у град и околна села насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји...

Новембра 1774. године царица Аустрије Марија Терезија посебном привилегијом формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), који је функционисао све до 1876. године, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину).

Крајем 19. века Кикинда је била најнасељеније место Торонталске жупаније, имала је око 22.000 становника, а 1893. године добија статус града са уређеним Магистратом.

Изградњом пруге 1857. године, када је Кикинда железницом повезана са Сегедином и Темишваром, почиње привредни напредак града. Шесдесетих година 19. века млинарска индустрија је доживела велики развој, изграђен је највећи парни млин у Банату - Данфил, а банатска жита су била једна од најтраженијих и најскупљих у Европи. У то време изграђена је и прва циглана, а великокикиндске циглане су спадале у најзначајније фабрике те врста у овом делу Европе.

Период од краја 19. века па до почетка Првог светског рата обележен је наглим привредним и урбаним развојем града, који постаје један од најзначајнијих привредних и културних центра у југоисточном делу Аустро-угарске царевине.

Након Првог светског рата, 1918. године, Кикинда улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије.

Највећи привредни развој Кикинда бележи седамдесетих и осамдесетих година 20. века, када је национални доходак по становнику био међу највећим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Кикинда је данас седиште Севернобанатског округа и налази се на североистоку Аутономне Покрајине Војводине и Републике Србије, на тромеђи са Мађарском и Румунијом.

Општина Кикинда обухвата град Кикинду и девет села - Мокрин, Иђош, Сајан, Башаид, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село и Наково.

Град Кикинда припада групацији такозваних плански организованих насеља. Трасирање и пресецање улица извршено је у другој половини 18. века према важећем државном урбанистичком плану грофа Клаудија Мерсија за изградњу нових насеља у Банату. Тај план је подразумевао градњу правилно ушорених и широких улица које се секу под правим углом, а у центру се налази трг са пијацом, црквом, градском кућом, школом, гостионицом... У том смислу се и данас, после 250 година, Кикинда није битно изменила.

КУЛТУРА

Бројна археолошка налазишта сведоче да је подручје било привремено или трајније боравиште припадника многих народа. Ту су трагови култура млађег каменог и бронзаног доба, келтске цивилизације, Дачана, Сармата... Народна библиотека је основана 1845. године као прва Српска читаоница. Прва позоришна представа на немачком језику изведена је 1796. године, а маја 1834. године на српском. Народно позориште основано је 1950. године и било је једно од најуспешнијих аматерских позоришта у СФР Југославији, а данас је професионализовано. Друштво за неговање музике "Гусле" у Кикинди основано је 1876. године и то је најстарија хорска и музичко-фолклорна институција Срба на овим просторима.

 

ЗНАМЕНИТОСТИ

Гр
адски трг
Улице у центру града реконструисане су 1982. године и прет
ворене у пешачку зону. Пројекат Предрага Цагића и Боривоја Јовановића проглашен је 1984. године најбољим остварењем у области архитектуре у СФР Југославији. Градски трг се простире на 2,1 хектара и на њему се налазе скоро све значајније кикиндске грађевине, институције, споменици...

 

 

 

 

Градска кућа
Зграда Скупштине општине подигнута је 1894. године. Грађена као Варошка кућа, представљала један од репрезентативних објеката аустроугарске администрације, и по природи намене носи елементе монументалности и озбиљности, али и романтизма и раскоши. На себи носи латински натпис АТТЕНДИТЕ! који опомиње Кикинђане на обзирност и слогу и да се узму на ум.

 

 



 

Курија
Курија (по латинској речи цурис - судница, већница) је једна најстаријих и најпознатијих зграда у Кикинди, а налази се на Градском тргу. Кроз ову знамениту грађевину преламала се политичка И управна, а данас културна историја града и округа. Завршена 1839. године, до 1876. била седиште Великокикиндског диштрикта, а касније Краљевског судбеног стола. Део зграде до пре пола века био је срески затвор. Данас седиште Народног музеја, Историјског архива И Друштва за неговање музике “Гусле”.


Народни музеј
Смештен у згради Курије и има пет одељења: археолошко, етнолошко, историјско, природњачко и уметничко одељење са савременом галеријом. Обухвата 25.000 експоната.



Сувача
Једини сачуван млин на коњски погон, подигнута 1899. године, а налази се на углу Немањине и Моравске улице. До почетка 20. века било је на десетине сувача у граду, а потиснула их је модернија техника парних млинова. Сувача има кружни облик, купаст кров, а уређај за млевење састоји се од огромног точка, пречника 10 до 15 метара, који су покретали коњи.

Симпозијум Терра
Интернационални вајарски симпозијум скулптуре у теракоти "ТЕРРА" први пут је одржан 1982. године и до сада је на Симпозијуму учествовало скоро 400 вајара из преко 30 земаља са свих континената. Сви они оставили су домаћину и граду Кикинди по три своје скулптуре. Тако је створен фундус у ком се налази преко 1.500 скулптура, а у плану је отварање музеја Терре. Атеље Терре у старом погону фабрике црепа "Тоза Марковић" постао је временом наставна база студентима факултета ликовних уметности из Србије, Црне Горе, Италије, Босне и Херцеговине, Румуније и Мађарске.


 

Кика - Кикиндски мамут
Остаци мамута (маммутхус трогонтхерии) откривени су 1996. године у глинокопу фабрике "Тоза Марковић". Спадају међу најочуваније фосилне остатке џиновске праисторијске животиње која је на тлу Европе живела пре оквирно 500.000 година.

Данас су изложени у Народном музеју, а од 2007. године у септембру се организује дводневни "Мамут-фест".













Дани лудаје
Традиционална тродневна манифестација у славу бундеве (тикве) одржава се већ више од двадесет година средином октобра. Централни догађај је такмичење у најтежој лудаји и најдужој тикви.